BOJE SE RAZLIKUJU U ISTOJ RECI
Zbog nje bih napustio i lov
Iako nisam nikad lovio
I kojoj god strani da se okrenem
Uzvodno i nizvodno
Ne vodi do nje
Voleo bih da se krajevi
svih mojih šumskih staza
završavaju naseljem pored voda
Sa svetom spašenim u njemu
I arhetipom iz koga nismo odlazili
U prebivajućoj figuri utočišta
što smo upoznali
u naručju između Alfe i Omege
***
PROVETRAVANJA
Kad limar rascveta natruli rub
Da li se čestice osim padanja u prastanje,
vrate u kolaž srastanja
Isto je i sa većim besmislom voćki
čija zapuštenost više dotiče
Ali je sreća u natkrivu od podivljalih krošnji
koji se još uvek ne ljuspa
I svaki je obrok minulost
Prave i dobro servirane lepote
nekorišćenih plodova
U provetravanjima
Gde Bog sabra sve svetove
Pa u našem mirenju izgledaju kao jedan
Lepenski Adam oslonjen na Hrista
***
PROJAVA SMISLA
Na svakom koraku sačeka
suprotnost
plemenitom uopštavanju
Hučanjem šume
poraz dijaloga
Eto malog čuda da nas objasni
Usred zime
balsamovana projava opstalog cveća
Sa okana ne brišemo zamagljenost
nepotrebnog vidika
Jer smisao boravi u pročelju ognjišta
kao figura
Čine ga različite reči svih jezika
koje kondezovane isto prokapaju
I ostvareni izlaz zasvetli
kao nebo u ogledalu na dnu odžaka
***
BARŽA
Za mene si svetlo
udaljene barže
koje svesno idealizujem
Kao neolitsku zgrčenost
u bukvalnoj zemlji
Iako znam
Zamišljam
Kabinu s policama i metalnim obrocima
Čiji prebivaoci s istim idealom
gledaju
našu obalu
Sve je protiv života
I onda kad se pas
pripitomljen na ovom mestu,
ne zaustavi nad bačenim parčetom
Nego korača za darodavcem
***
OVALNO DNO
Ima još čuda sa lišćem
Iako moraš da se miriš
sa neutralnim skladom
Stvari stoje
Blizu,
ipak sasvim daleko
Sa ishodištem delimo dvorište
koje ne možemo da premostimo
Pa koračamo obilazno
Postoji Neko
Ovalno dno gljiva
da zadrži i ušuška
***
OTPORNOST NA POTOP
Razgovor s pastirom
više je udaljenost od konačnosti
u kojoj za nas živi i stvarnost tajge
Vrtimo se oko sveta sa više stubova,
koji drže ipak isti svod
Posudu čija okrenuta unutrašnjost
štiti od potopa,
umesto ispunjene zapremine
Ali nalazimo
otpornost na potop
I kad nema ni opalog na površini
Kao poderanog otirača s natpisom dobrodošlice
Dimenzije svake otpornosti su veće
od smrti kojoj manje treba
Zasad znamo za smislene rituale slonova
Neolitsku sklupčanost u utrobi zemlje
Ali to razvija izvesnost
zbog koje ponekad sebi nametnemo spontanost
I sve se opet okreće oko naličja
koja čekaju dva lica
Predaka odsutnih zbog prolaznosti
Onih izbeglih iz realnosti
I nas iracionalnih što ostajemo
__________________________________________________________________________
SPASOJE JOKSIMOVIĆ rođen 1988. godine u Majdanpeku. Diplomirao i master studije završio na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Objavio zbirke pesama “Život, po suncu”, 2016, “Daleko od Johanesburga”, 2016, “Veče u Vitaniji”, 2016. godine i “Municipium S”, 2019.
čovjek-časopis 