DRUGOVI
U ponoć
Moj drug i ja
šetamo pustim ulicama
Groba-grada
Podvijenih repova
širimo tamu i smrad
Boljih drugova od nas
Nema
Da nas neko vidi
Pomislio bi da smo braća
***
SREDINOM JULA
Sredinom jula
Umoran od iščekivanja
Preteških snova
Neostvarenih želja
Problema koje je leto
Pozvano da reši
Shvataš da ni ono
Nije svemoguće
I da sunce utiče na
Rast tuge
Isto koliko i na zrenje
***
DOSADNO POPODNE
U prozoru svetlo i tama
igraju se zavođenja
Na krevetu nago žensko telo
spava s crvenim cvetom među nogama
s koga se kap rose kao kap krvi
sliva na usnula bedra
Na podu akvarel
od razbacanih flaša
slomljene vaze i iskorišćenog kondoma
Savršen model mrtve prirode
Ovo ovde sa pogledom ludaka sam ja
Vrištao bih ali u grlu pauk
plete svoju mrežu
u kojoj se muve kao pčele roje
***
POČETAK SEPTEMBRA
Sam u stanu
Na poslednjem spratu
Višespratnice
Nemir
Prozor
I rastužujući prizor
U dvorištu zgrade
Mlad čovek hrani a potom
Miluje mačku
Ona zadovoljna
Uvija se pod prstima
Naočitog mladića
Meni Usamljenom
Taj dodir
Označio bi početak života
***
PRIČA
(za one koji umeju da slušaju)
Pričaj mi, ja volim da slušam!
Pričaj mi nešto lepo, nežno, milo. Pričaj mi kako je lep dan, kako si srećna što možeš da uživaš na suncu. Pričaj mi kako ti dosađuju razni ljudi, a kako ti samo mene voliš!
Nemoj prestajati, samo pričaj, mogu ja dugo da slušam. Tvoj umilni glas me podseća na prolećni povetarac koji se igra u mojoj kosi. Tako je nežan, kao da me miluješ rečima. Pričaj! Podilazi me jeza kada iznenada počneš da pevušiš neku pesmu, laganu kao tvoja letnja haljina. Kao da umirem svaki put kad kažeš: „Dosta je priče za danas!“ Ja tada budem tužan, molim te da nastaviš da pričaš, kažem: „Umem ja dugo da slušam.“
___________________________________________________________________________
ŽARKO MILENKOVIĆ (1988, Priština) doktorand je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Odsek za srpsku književnost. Piše poeziju (objavljene zbirke: Kenotaf, 2011. i Krhotine leta 2019), kratke priče, književnu i umetničku kritiku i naučne radove iz oblasti književnosti. Oblasti interesovanja su mu srpska poezija XX veka i savremena srpska poezija, sakralno u književnosti, savremena ženska književnost i studije roda. Učestvuje na naučnim skupovima. Priredio je izabrane pesme Dragomira Kostića – Put u Mikenu i uredio zbornike radova Dušan Kovačević: ideologija, čovek, drama (2017); Sarić: svetlost, stvaranje, strah (2018) i Zlata Kocić: slavuji, ljiljani, lestve (2019). Stalni je kritičar časopisa Koraci. Poeziju je objavljivao u Letopisu Matice srpske, Povelji i Sarajevskim sveskama. Kritiku objavljuje u gotovo svim reprezentativnim časopisima u Srbiji. Urednik je književnog programa i književnih izdanja Doma kulture „Gračanica“ u Gračanici.
čovjek-časopis 