STAN PROPUŠTA

Stan ima rupice i to nije baš dobro
To nije baš najbolje
Ženu su rastegli
Ženu mi hvataju štipaljkama i razvlače
Djecu mi pritišću
Djeci stišću stomake
To je grozno
Za urlanje
Djeca mi urlaju
Oni im stišću stomačiće da bi dobili Kenov struk
Grozno
Ženu mi rastežu štipaljkama i ona viče
Ja tu ne mogu ništa
Meni su stavili ogledalo
I meni su izobličili glavu
Meni glava izgleda izobličeno
I meni torzo izgleda izobličeno
Trokutasto
I ja tu ne mogu ništa
Ženu i djecu stišću i rastežu
Imamo stan i u stanu su rupice
Imamo male rupice i kroz njih ulaze žohari
Grozno
Imamo velike rupice i kroz njih
I ženu razvlače prema tome i ja tu ne mogu ništa
Grozno
Meni su izobličili glavu mene su stavili pred ta ogledala
i ja tu ne mogu ništa
Grozno
Meni je i torzo neproporcionalno velik
djeci je struk neproporcionalno malen
Grozno
Ona plaču jer ih boli
Ja tu od glavobolje ne mogu ništa
Imamo velike rupice i kroz njih provlače Idu prema ženi
Fuj
Fuj odvratno
Ja tu skoro pa ne mogu ništa osim uzeti sjekiru pa to sjeći
Pa to i radim, ali mi glava izgleda grozno pa to gledam
U ogledalu mi i torzo izgleda ružno
Imamo male rupice kroz koje ulaze žohari,
a imamo i te velike kroz koje ulaze
i dlakavost
I to guraju prema ženi koju razvlače štipaljkama
Fuj
Ona viče jer ju boli
Ja takav ružan i izobličen mlatim sjekirama
I to režem
Odvratno
Ružan sam jako i neefikasan

BRANIMIR DROPULJIĆ (1983, Varaždin; Zagreb)

– druga nagrada za poeziju na natječaju/konkursu Ulaznica 2019 –