GAVRANOV GRAD
Od solsticijuma
više ne brojim dane.
Svi su se sabrali u jednoj noći,
onoj koja tajno tali
u utrobi crni žad.
Svi Skadrovi nesanjani
ne mogu pomoći
da počupam gavran-pera
i ozidam grad.
Uzidaću pesmu harpija besorodnih,
uzidaću mladost vrtova rajskih,
Sodome i Gomore sramni katarzis,
orla što Sunce kljuje
sa šupljeg kamena Urala,
uzidaću polku smrti
i vernog bola epifizis.
Prkoseći zakonu vremena,
ispod velova petog neba,
poleteće gavran već pokoren
rečima crnog megalita,
da se najzad na sudnji dan vrati
noseći u kljunu srebrne lestve,
srebrne lestve za pad u raj.
***
ARKA
Oprostite bogovi crni i beli,
što grešno mislih i govorih
blasfemične nepokore
na trgovima i u kapeli,
na vašarima i na citadeli.
,,Istinu, istinu vam kažem
sicut deis similis summus“
̶ kaže prorok od gline i soli
dok se smerno posipa
vrelim pepelom sa kućnog ognjišta
zanet bledim, varljivim odrazom
vatre na vodi, himerinog svetilišta.
I dok mu golub iz grudi guče
rajska mu zmija iz utrobe sudi;
ta dva večna sužnja u zagrljaju
što se bore sa paklom u raju
kome dušu da predaju
̶ anđelima milosrđa ili crnom zmaju.
Zar zaista bejasmo povesmo zvezdohodača
što na zemlju pade i lati se mača?
Ni stari Vavilon još porušen nije
a novi evo, niču li niču
i opet će se klanjati slabiji jačem
pokoren ognjem, krvlju tlačen…
Slepi Orfeji ispevaće bele ode
u čast novih, moćnih zavojevača,
a dok svet raste, sve je manji čovek
suva liska lana u pukotu plača…
In anno domini, do osmog dana
kada će se novi uspraviti čovek
ponovo sazdan od nada i zala
u božanskoj igri što trajaće dovek.
Miljenici bogova oduvek su ljudi
sic transit gloria mundi…
Kroz nove solsticijumske mene
i gorde odiseje lunarne mladosti
neki će novi čopori i horde
rasevati plodnim poljima kosti.
Porašće svirale trščane
što će kroz vetar jecati –
„Bože oprosti, oprosti…“
Zasad su vrelo mlake zime,
zasad su ledeno leta žarka,
zasad se samo traži novo ime
dok se puni Arka.
______________________________________________________________
ALEKSANDRA BATINIĆ rođena je 1993. godine u Smederevskoj Palanci. Diplomirala je na katedri za Srpsku književnost sa južnoslovnskim književnostima Filološkog fakulteta u Beogradu 2018. godine i trenutno je na master studijama, smer Srpska književnost. Poeziju piše i objavljuje od 2009. godine i dobitnica je nekoliko nagrada, uključujući nagradu „Milutin Bojićˮ za neobjavljenu zbirku poezije, nagradu „Stražilovo“ za prvu zbirku Antikitera u izdanju Brankovog kola, i nagradu „Matićev šalˮ za najbolju prvu knjigu. U okviru nagrade „Milutin Bojić“ objavila je zbirku Malo prisustvo a poezija joj je objavljivana i u zbornicima Regionalnog centra za talente i časopisima Vesna, Književni magazin, Dometi, Kvartal, Skript, onlajn časopisima Hiperboreja, Libela, Kult, itd.. Lektor je Književnog magazina Srpskog književnog društva. Bavi se i književnom kritikom.
čovjek-časopis 