ZUJANJE
2002.
Crtao sam mapu puta do Zrenjanina
očev metalikplavi karavan
onaj sa velikim, dugačkim gepekom
kako zuji kroz banatska sela.
Voleli smo da se vozimo
i spavamo u njemu, brat i ja.
Duran Duran na kaseti
Ordinary world, Come undone
Big thing, sećam se
majka bi nam govorila kada ugleda rodu
neku lisicu ili zeca.
Govorila nam sa osmehom
o suncokretima
i nudila nas sendvičima.
Ne znam kako izgledaju svetski gradovi
ali se jako rastužim
kad sneg prekrije Vojvodinu.
2004.
Takođe volim brda i planine
uvek najavljuju more.
Iza njih čeka kao dan iza noći
putevi se uvijaju kao velike zmije
pokušavao sam da ih nacrtam
ali nikada nisam znao da crtam.
Počeo bih sa suncem u ćošku
ptice bih crtao kao m
donju stranicu lista bojio u zeleno.
Znam put kroz Bosnu
i Hercegovinu
samo nisam znao
zašto su nas lokalci tako gledali
kao da nas poznaju i ne vole.
Odlepili su nam nalepnicu YU
dok smo bili na odmorištu.
Pamtio sam neke eksplozije
zujanje sirena i crveno nebo
ali nisam znao za rat o kome otac priča.
Od tada primećujem ruševine
koje su nekome bile dom
i rastužim se kad ih vidim zarasle i napuštene.
2019.
Zuje krošnje u mom bulevaru
kao suknje devojaka na Korzou.
Ekstremisti u kombinezonima
obezglavljuju platane.
Muzika u kolima je teleport
sada su kapi za nos sa morskom solju
zamena za more.
Prvi dani jeseni kao smrdibuba
na prozoru automobila
zuje, smrde i prolete.
Noću i ja zujim zarastao i napušten
dom sam sećanjima i stvarima kojih nema.
Prilaze mi rebra na četiri noge
gledaju me psećim očima.
Uzvraćam im beznadežno
znajući kako jedan od nas
neće preživeti zimu.
***
UČENJE
Želim da budem paleontolog
ili bar arheolog ili istoričar
saopštavam ljudima
kakav je život bio pre nas.
Želim da budem avanturista
ne vučem za sobom sidro
već jedan kofer i odelo kao deda.
Želim da budem kao moj otac
proputujem Evropu
ne plašim se uboda pčele
laveža besnih pasa
i ljudi čije oči i grla pocrvene.
Preslušaću sve njegove ploče
pustiti dugu kosu i probušiti uvo.
Želim da odem u školu klovnova
u Sankt Peterburgu
zasmejavam sva okamenjena lica.
Škole završim do dvadeset četvrte
oženim se devojkom plave kose i očiju
uselimo se u stan u potkrovlju
i dobijemo dete pre tridesete.
Naučim ga da se prekrsti i voli.
Želim da budem kao moja majka
budem veran, naučim ruski i pevam
deci budem najbolji prijatelj
oni su moji omiljeni ljudi.
Volim sve životinje, najviše laste
i biljke, najviše suncokrete
i decu, najviše decu.
Želim da znam ko sam
zimi me ne peče koža
i mogu da ostanem unutra
da ne budem usamljen.
Kad god se utišam glasovi ljudi
razliju se po prostoriji
i udaraju o moje telo.
Želim da budem kao moj brat
oduvek sam želeo da sam mlađi
uvek glasan i omiljen
sposoban za sve i odgovoran.
Želeo sam plafon da pipnem iz mesta
i budem najviši u prostoriji.
Želim da sam niko
zaboravim koliko imam godina
koliko sam popio i bio usamljen.
Želim da učim, treba mi vremena
niko i ništa ne čeka mene.
Sve što sam zaboravio da uradim
sa koliko ljudi se oprostio
i snove koje sam zakopao
na mestu samo meni poznatom
da ih otkopam kad to postanem.
Kiša me sačeka
svakog dana nakon posla
da uđem u zgradu i onda počne.
Ljubazna neka kiša.
__________________________________________________________________
STEFAN STANOJEVIĆ rođen je 17. avgusta 1995. godine u Pančevu, gde i danas živi. Studira srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavljen na više internet portala, u onlajn i fizičkim izdanjima časopisa, u zborniku Rukopisi 39, 40, 41 i 42. Bivši je dopisnik nedeljnika „Pančevac”, bio je autor kritike na internet portalu „Konkretno – zdrav razum i javna kritika”, novinar časopisa „Draft” – omladinskog informatora pančevačkog Doma omladine i dugogodišnji saradnik portala blacksheep.rs Povremeni dopisnik portala 013info. Prvi je neafirmisani pesnik u Pančevu i okolini koji je održao više od trideset samostalnih večeri poezije i time vratio učestala čitanja poezije u svom gradu prvi put od 2003. godine. Od januara 2018. uređuje jedini pančevački književni serijal „Punchtown poetry” u klubu „Štab Pogon.” Objavio je knjigu poezije „Mladi Atlas” (2016)
čovjek-časopis 