DIVLJA SVINJA
Neko je zgrada, neko raskrsnica,
neko divlja svinja. Pluća dišu
u travama, u stablima, u soliterima.
Nešto miriše, a zvuk je, jer lišće
pokriva kretanje gmizavca.
Korenje se napreže u strasnim
poljupcima sa kanalizacijom
i asfaltnim bremenom.
To što se čuje nije paun, nije žena
na porođaju, to su tamni vilajeti
smonice.
Do bubrenja, do biblijskih daždova,
do Golema!, – tako postoji podzemlje.
***
SUSRET
Danima se ne kupa. Bez suviše kretanja,
tek do kuhinje, kupatila i kreveta, traju
praznici čitanja. Zima opravdava izostanke
kod prijatelja, mraz je ušao u kosti i nađe se
u sećanju kaminsko tinjanje. On ne traži
ništa, postoji radost rada. Kada ostane sam,
usamljenost beži. Golub sleti na terasu,
postoji i odleti od nemaštine. Кroz njegova
krila u zamahu prosevne sivilo. Kao mir.
***
VELIKA UŠARA
U tvom snu probudi se cvet,
raskrilivši naglo latice do kraja,
skoro uvenuća.
I buljina na smrči, koja nadvisuje
ovaj prozor, tako otvori oči
i zuri netremice i ubedljivo
kako ćeš u svom krevetu zaspati.
***
ČVORAK
U jutru podižem se stihijski
sa jatom čvoraka: svežina
glasanja iz kljunova, rosa se
rasprši sa trava i krila.
Dotičem krošnje preko njih,
potom unižena perspektiva
prigradskih naselja, reći
ovom mestu: nisam predator,
nisam kradljivac. Znam šta je
crv u suvoj zemlji, jer je leto,
i gusti žbun budem do jeseni,
tada ogolim i nestanem kao jug.
PETAR MATOVIĆ (Užice, 1978.)
čovjek-časopis 