DVIJE PJESME KATARINE JOVANOVIĆ

LUK

Ljuštim luk
I mislim
Tako sam i zbog tebe plakala
Neću više
A onda te vidim
I ponovo plačem

Ljuštim luk
I mislim
Ovoga puta neću
Disaću na usta
Onda te opet vidim
I plačem

Ljuštim luk
I mislim
Koliko još puta
Sledeći put sigurno neću
Staviću naočare za sunce
Čula sam da to pali

Ljuštim luk
I mislim
Možda si ti luk

***

ŠARAN

Nisu ga pitali da li ga boli
Nisu ga pitali da li bi radije
Da ga mlatnu par puta da utrne
Peraje mu se zakačilo za dršku od kese
Odsekli su ga
Odsekli su i drugo
Odsekli su
Odsekli su mu sva krila koja je imao
Disao je na škrge poslednje zvuke života
Života na koji nije navikao
Strugali su sa njega njegovo najlepše odelo
U kojem se šepurio
Tamo
U njegovim dubinama
Nama stranim koliko i njemu naše plitke vode
Hoćemo li jedući dimljene ostatke saznati tajne šarana
Hoćemo li naučiti da plivamo i ne budemo pojedeni
Kao on
Kao milioni drugih
Nevinih
Uhvaćenih u klopci
Mučenih
Isečenih
Samlevenih u paštetu
Ispečenih
Sažvakanih
Svarenih
Isranih
I ponovo vraćenih tamo odakle su i potekli
Hoćemo li ikada naučiti
Bićemo srećni ako nam
Pre nego što nam zabodu nož u srce
Ne izvade oči
Ili još gore
Ne odseku krila

_________________________________

KATARINA JOVANOVIĆ, o sebi: Rođena sam u Zrenjaninu 25. januara 1990. godine. Završila sam Nemački jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Četiri moje pesme su objavljene u zbirci pesama i kratkih priča mladih Zrenjaninaca “Priča se po gradu”. Pored poezije i kratkih priča, beležim poetiku svakodnevnice kroz fotografiju.