NA SNEG
Viđamo se bez našeg znanja,
Na Severnom moru, zimi, prekaljeni
Razgovaramo strogo, jednosložno,
Na bradi i brcima mrzne nam se dah
U ledene bodeže, mi ih ne primećujemo, morski vukovi
Ne krvarimo, vučemo zamrznutu užad golim rukama,
Gledamo čeličnim pogledom u čeličnu daljinu,
Šta smo ugledali ne pada nam na pamet da prepričavamo
Mislimo na sneg, na brod, na ljudstvo,
Jedno na drugo nikad.
***
I CVETOVI
U staroj kući
Kazali su mi da su krečili i krečili
A da su se ispod slojeva nove farbe
Stalno javljali nekakvi cvetovi. I cvetovi.
A ja jednom iznad vrata od predsoblja i dnevne sobe
Otvorila zid i tamo videla crni crni tavan, visok da mu se dno ne nazire.
Da sam znala da je tamo, nikad ne bismo ni morali da se selimo
Hiljadu Ana Frank moglo bi u njemu bezbedno da se krije
Ispisuje hiljade dnevnika
I nikad Ane ne bi našli, a dnevnici bi nastajali
Ko ti dobro namolovani cvetovi i cvetovi i cvetovi
Što ćute i izbijaju
***
KARMENČINA
Radujem se toj karmi, o kojoj svi govorimo
Kao da je izvesna ko raspored rada lekara
U domu zdravlja tokom sledeće nedelje
Kada ga obese u petak poslepodne
Ili kalendar sa reprodukcijama umetnika po želji
Za čije je otvaranje i razumevanje potreban samo napor kidanja folije
U kojoj leži spakovan, svetlucav i skup
I već se prostiru svi dani preda mnom, četvrtasta polja
Spokojna toliko da i od same ukrasne reprodukcije odvraćaju pogled.
Jer taj karma-formular jasno kaže da svakom neprijatnošću
Od koje drhtim i tonem u onaj odvratni bunar
Ja sitnim dletom otkucavam neku kamenčinu
(Detalj tog nesrazmernog ali ipak metalnog alata,
Vrh njegov vidimo i kamenu prašinu,
Žlebove u kamenu koji će se, nema veze,
U montaži svakako pretvoriti u glatku sjajnu površinu)
Još malo, pa gotova kamenčina,
Ili još mnogo, ali gotova ta kamenčina
Koju sam u svoja vremena napakovala.
Tako da, majstore, samo napred
I nikad, nikad nemoj da mi se javiš.
__________________________________________________
MARIJA STOJANOVIĆ (1974) je pesnikinja/ dramaturškinja/ prevoditeljka iz Beograda, a ‘Metafizički rajsferšlus’ je njena treća zbirka poezije, nakon ‘Ja da nisam ja’ (2009) i ‘Drugi grad’ (2004).
čovjek-časopis 