PREOSETLJIVOST

gledam u tvoje teme
stala sam ovde
nespretno
da ti se sklonim iz vidokruga
sada ne znam kuda bih
bašta bara je puna
čekam prijatelje
stojim ti iza leđa

kao budala

gledam u tvoje teme
nežno rozikasto
potresna osetljivost
ne mogu da izdržim
zatvaram oči

gledam u tvoje teme
grozničavo pokušavam da vidim što više
ne bih li napravila zakrpe u sećanju
prošlo je preko trista dana
sećanja su nepouzdana

ideš li redovno na kontrole
kod doktora

vidim samo teme
i nervozne ruke
poznajem gustinu krvi
koju razređuješ aspirinom
oblik tvojih prstiju
ali ne mogu da se setim
dimenzija ni linija tvoja dva ožiljka
na licu

šta će biti sa mnom

ne znam kuda da se pomerim
za tebe je ovo samo neprijatnost
čekaš da prođe
dok premeštaš ključeve od kola
iz desne u levu ruku

ne mogu da izdržim
zatvaram oči

kada ih opet otvorim
skrenem pogled
ka školskom dvorištu
prekoputa ulice,
ka bilo čemu,
ka drvoredu
stabla me podsećaju na
ono šta mi fali
dostojanstvo

da li drveće ima ponašanje
šta bi radilo da je na mom mestu
kakve veze ima metabolizam drveća
sa životom na koji nisi bio spreman
ova toplotna anomalija
u mom telu,
ovo zbunjujuće trnjenje kože
da li je to
javna ili privatna nesreća
ako bih
popila sva piva u ovoj kafani
i valjala se po podu pred svima
ali stresem se od zamisli
da ikome izazovem neprijatnost

najviše me muči
metabolizam prespor za rastanke
i to što nikada više
neću moći da spustim
šake na tvoje teme
nikada više
nećemo ići zajedno kući

na koji način je to različito od smrti

____________________________________________________________

OGNJENKA LAKIĆEVIĆ, iz zbirke pjesama “Vodič kroz požare”, Lom, 10/2019.

fotografija: Staša Bukumirović