ĆELAVA
Kad smo skoro svi oguglali na sirene i rakete koje su kao linijom povučenom tačno duž neba naše ulice letele ka Beogradu, otišla sam da se ošišam. Došla sam kući ćelava, mama je okopavala baštu. Bila je besna kad me je videla, a ja sam se smejala:
– celom tom apsurdu da u svakoj milisekundi neka pametna glava “tomahavka” može da skine s moje glave i ta tri repića koja sam, fore radi, ostavila.
I mama se posle navikla, i na bombe i na moju ćelavu glavu. Navikne se čovek na sve.
________________________________________________
SONJA ANTONIĆ (Zrenjanin, 1984) u kratkim pauzama od svakodnevnog života piše još kraće prozne crtice. I savladava porcelan. Golim rukama.
čovjek-časopis 