OTKUP
Slobodna si kažem zimovki
pre nego što se veže.
I padne u ove reči što za tren
ili dva biće zarobljene
u mojim ustima oblepljenim
nečitkim trakama vazduha.
Pre no što se nađem obgrljena
tunelima što utiču jedan u drugi
kao vesela bolest čavrljanja.
Između istočnih
i zapadnih spavaonica.
Iza bazarâ i divljeg rastinja.
Ispred strojeva ludih
snajperskih otkočenosti.
Ah kako su mi potrebne
lagune tvojih očiju.
I male ulice.
Sitan nakit predgrađa.
Da kao talac smrću ucenjen
tiho krijumčarim sat za satom.
Otpor tuge. Liriku ruba.
Svakidašnje blago otkupa.
***
IDENTITET
U nečemu moraš rasti.
U stablu oraha. Devojčetu
sa minđušom putujućeg
telefona. Kome diktiraš
uputstva za opstanak.
U nečemu starom
kao detinjstvo. I tako
malom kakav zna biti
i sam rast na prvom
i zadnjem koraku.
Kome ćeš zatrebati.
Kao prašak kalcijuma.
I svetlost fotosinteze.
U dan otvorenih vrata
trebaće nekoliko reči.
I ja tebe ljubim. Promucati
između dve sekunde
dva jarka sveta.
I neku spasonosnu misao
podići. Kao zastavicu. Kad
put ti preseče crni kombi.
Pogrebne usluge Radović.
U dan zatvorenih vrata
biti kaktus na stolu.
Zlatna ribica.
Vozačka dozvola.
Overen recept.
Mrlja vina od malina.
Prsten sa biserom
večne ljubavi.
Identitet svega
u čemu rastao si.
Kao kandilce
u srcu ruže.
***
NEDELJNI RUČAK: DAN 27. MESEC 9. LETA 2009
Upravo je startovao
Rubens Barikela.
Formula jedan.
Na vratima je dečačić
iz susedstva zatražio
čokoladnu bananu.
Vesti su javljale
da yu domen
moramo zameniti
užim. Softveru
globalnih odnosa
prihvatljivijim.
Televizija je prikazivala
snimke dece na krovovima.
Spasene u poplavama.
U Manili.
I susret najbližih.
Nakon pola veka.
U dve polovine iste
zemlje. Različite.
I podjednako
pakleno rajske.
Potvrđeno je da su zmije
od sada naši najbliži
i sasvim legitimni susedi.
Da ima vode na Mesecu.
Kao i na Marsu.
Cene parcela tamo
iznenada su porasle.
Kao i pogrebne
internet usluge.
Jedan celoživotni
imetak za jedan
grobić na mreži.
Rukavica nedavno
preminulog pevača
dosegla je vrednost
neuhvatljive mesečine.
A supa.
I miris ruzmarina
na ploškama krompira.
I morska so
na nekoliko kapi
maslinovog ulja.
Kao i posuda
od terakote
na našem stolu.
Isijavali su. Isparavali.
Kao posve neuverljiva.
Virtualna boja života.
čovjek-časopis 