PREDINTERPRETIRAN
Njene su ruke uvek bile
Kao mehur sapunice
I hladna obloga i suva čalma
Za moju usijanu glavu
Punu prljavih misli,
Podlih poriva.
Stisla me je kao da
Dete u meni
Cedi, kroz moje prve
Bore i sede,
Kao gnoj iz zrele bubuljice
Pubertetlije.
Ako čovek može biti lep i rošav,
Hvala joj.
***
TREĆI ZUBI
Osetim kako mi se izraz
Udaljio od iskaza,
Kako se pomalo pretvaram
A nema nikoga ko viri preko mog ramena
Tinja, pa se izgubi
Mladost iz ovih rečenica
Jer tražim nešto iz džepova
Iz gomile farmerki i dukseva
Prebačenih preko stolice,
Samo, malo me stuži to-
Što sam već dugo uredan
Pa su još samo po ćoškovima ostale
Neke sitne bahanalije,
O njima stidne ispovesti
Koje, dok izgovaram
Kao da svlačim sa platna
I ne znam da li je moja ta
Podignuta teksas kragna.
Sve sporije punim piksle
A pepeo prečesto otresam
Ruka mi drhti i prsti mi se grče.
Gubim elan za porok
Treba mi alibi za provod
Jedem kao ptica iz zuba aligatora,
Otresam mrve sa plašta toreadora
I krotim, štrojim svoje rečenice
Na niskom dovratku se povijam
Dok odlazim ranije
Sa nečije zabave
I ostavljam iza
Sebe bez bisa.
Napuštam podijum,
Pušta me opijum.
Pandur ili kurva na ćošku
Vrti tri palice oko prsta
Čujem im fijuk, odzvanja
Iskreno, plašim se i da pogledam.
DANILO ĐOKOVIĆ (1984, Beograd). Diplomirani filozof. Piše na mahove. Radi u administraciji. Muž i otac. Pesme objavljene u ediciji “Pesničenje” i “Balkanskom književnom glasniku”.
čovjek-časopis 