PRODUŽENA RANJIVOST, IZLAGANJE SLUČAJU
Živi smo na Tijelovo. Poželi raspad njima:
bez zelenih strasti mladih tela
bez zelenog ičeg, bez bezumnog
leta bumbara.
Bez leta, bez zime, bez oblaka prašine
iz prelomljenog tepiha.
Bez batina za mene ovaj put
i samo ovaj put. I još jednom,
bez bumbara, bez saksofona
njihovih porodica od lima.
Bez mačaka u teranju i svega živog.
Bez dozivanja niz šljunčanu ulicu!
Bez dozivanja, bez odgovora
okretanje bez lopte bez vatre
posustajanje bez zamora i strasti
posustajanje, tvoje, bez mesa
ispod noktiju, bez visibaba pod snegom
bez sna satima i u sred noći.
Bez mleka ujutru i u podne
bez mleka iz krave ili koze
u maloj metalnoj kanti
u lončetu, bez sumraka.
Treperenje svitaca
bez pastirskih strahova
bez vizija o utorku i petku
ti si dečak, devojčica
***
DRUGA MINIMALNA RAZMIŠLJANJA (DA PACEM DOMINE)
Obilazim oko šupljeg stabla u Zrinjevcu pet puta i nije
Menjam pol i nemam ga i nije
Tražim u dahu u kragni, u rebru, bakteriji i maloj muzici: nije
Ubijem i sahranim Pendereckog i nije
Podvojim se i nije i nije
Puštamo belog psa da nas prati od podnožja, imamo ga
imamo psa, gledamo prema Bosni i vidimo dim
spavamo, budimo se, mazimo psa i dajemo mu hranu: nije
(šta nije?)
U najcrnjoj tami, u najsvetlijem danu, u mršavoj kozi nije
Nije, svakako nije, ne u novorođenčetu ili u dimnjaku,
nije u majci, surogat majci ni u žiletu,
nije u lepom i ružnom licu, u šaci koja se steže oko sebe
tako da lomi prste i zglobove, nije u središtu Meseca
u Otkrivenju
Nigde nije, nigde, nema je, nije ni u morskoj vodi
GORAN STAMENIĆ (1990, Kutina; Beograd)
čovjek-časopis 