PISMO MOJIM SESTRAMA
zamišljam te kao dete
zamrznuto od srama
koji nosiš iz dnevne sobe
ali ne plašiš se sluzi
puževa
ni pretećeg lica
zmija
znaš da je svaki strah samo
drugačije odeven strah od smrti
povremeno se mrštiš na mesec
jer moraš na spavanje
a ne bi nikada da spavaš
mnogo ti se živi
i ja neiskreno spavam
jedino snu se nikad nisam
sasvim predala
ne dozvoli nikome da ti govori šta da radiš
ali ne budi previše ponosna
arogancija se uvek osveti
za znanje je potrebna mekoća poniznosti
ima ljudi koji te vole
idi u svet, sama
opipaj duše koje susretneš,
zagledaj sunce u pramenu kose,
posmatraj pokret nečijeg oka, umor trepavica,
nesigurne ruke, pomiluj svakoga
ko je izgubio nekog bliskog, ne štedi sebe
ako je dobar momak kojeg voliš u nevolji,
rizikuj sve, pa šta ako zadobiješ promrzline ili
sunčanicu, vozi auto, da ga odmeniš
kad se umori,
i, naravno, da bi mogla sve sama
udahni svaku plažu koju možeš,
uzmi gutljaj mora, budi prijatelj jednookim ribama,
i ja sam davno imala jedno oko umesto lica,
a vidi me sada
ne stidi se da zaplačeš
nasred ulice kada se setiš da na svetu ima
oko 825 miliona gladnih, primeti
nečije iznošene cipele, ne zatvaraj se,
tako hraniš sram, prezri ratove,
voli ljude više od plaža i mora
posmatraj kako umor čini ljude pomirljivim,
nemoj da postaneš takva, posmatraj
linije plafona u besanim noćima, razumi nedostajanje
toplote nečijih ramena, unutrašnju groznicu
koja te tera da činiš nerazumne stvari,
rastavi
porodični poredak, ne ponavljaj iste greške,
ne plaši se da kažeš da možda
ne želiš da budeš majka,
ne udovoljavaj čežnji, to je samo navika,
okreni lice k vatri,
ne pravi plan evakuacije, tuga će te sačekati
gde god budeš, ne štedi se, kažem ti,
ne beži nikada
ne juri nikoga
osim da se izviniš, dokažeš
kako se neće ponoviti
oprosti snovima u korenu
kose, zamisli, neki ljudi
sanjaju samo o uspehu
tvoji snovi su snovi o dobroti
o nespretnom dodiru kore drveta
o vlažnoj njušci psa
dok neko sanja o romantičnom zavođenju
tvoji snovi su
o stalnosti, nepokolebljivosti
neodustajanju od ljubavi
zasedaj sama sa sobom kad god je potrebno
dugo pregovaraj
ne nasedaj na bogove praznike države religije
teorije zavere horoskope
makar hodala svetom neutešna kao siroče
ne trebaju ti takve utehe
ne dozvoli da te iko stišava
prevrni sto kad ti neko kaže
da dame ne treba da piju
prevrni sto kad ti neko kaže
da si preosetljiva
poštuj svoju prozirnu kožu
i ako te zbog nje
neko uvredi i ismeje
evo ti revolver
čuvaj ga ispod suknje
zakačen za butinu
ako te iko slomi
to su te povredili
oni koji dišu plitko
čuvaju se za bolje udahe
nemoj nikad da imaš posla
s kukavicama
plašiće ih tvoja glasnoća, tvoja ljutnja,
kompleksnost tvoje predanosti,
jačina tvoje ljubavi, otvorenost
će doživljavati kao napad,
odbijaće ih svako očekivanje
nestalni, neodlučni momci
ne mogu ti ništa
samo pusti da iskrvariš do kraja
od njih
ja ću uvek biti tu
seti se
imaš još jedno srce
i rezervnu koštanu srž
i najvažnije
obećaj mi
da nikad nećeš voleti traljavo
nikad s pola srca
***
NEKADA SAM BILA PITOMA
nekada sam bila pitoma
mislila da drveće
pravi nevreme
i da je moja ljutnja najbrižnija ljubav
imala sam prozor za savršen dom
ali od odsjaja na staklu
nisam mogla da vidim unutra
nekada sam
imala proleće na obrazima
sklonio si ga nehajno
kao mrvice od keksa
od tada
nema osobe
kojoj se nisam namrštila
vozača kojeg nisam opsovala
mačke koju nisam iz obesti probudila
besnog psa kojeg nisam pomazila
zida koga nisam išarala
vrata koja nisam razvalila
ljubavi koju nisam uništila
samo da nismo
pričali
precizno koristeći reč zauvek
samo da nismo
sklopili prijateljstvo
sa šumom pored mora, svečano uz špricer
da nismo utvrdili pravila
mogla bih da zaboravim
svakog dana vidim
prizore kraja sveta
jedva čekam da sve izgori
u požaru mojih sećanja
evakuacija počinje, stojim iza vrata
pravim se da nisam kod kuće
_________________________________________________________
OGNJENKA LAKIĆEVIĆ rođena je u Beogradu, gde i dalje živi. Završila Filološki fakultet na katedri za anglistiku. Zbirke: Ispod stepeništa (2002, Mali Nemo), Ulubljenja (internet izdanje), Troje (2016, Samizdat, grupa autora), Ljubavna pisma Guglu (Književna radionica Rašić, 2017.) i Vodič kroz požare (Lom, 2019.)
Članica alternativne rok grupe Autopark. Zabrinuta otkad zna za sebe.
fotografija: Staša Bukumirović
čovjek-časopis 