BEZ INSEKATA
Nestajali prijatelji ptice
Nikli u predivna stabla neki
Drugi po oblacima kremirani
Opiljci po licima
Čiji sada gori dom?
Svi ćemo izgoreti
Za nama mačke ostale
Bezrepe odsečene pege
Otrovane i tempirane
Umreti za sedam dana
Daleko od nas
U zraku ništa ne leti
U vodi se zadnje muve dave
Nesretno pale
Zaustavite vetar!
Ne tresite svet!
Niko ne razume
Samo kažu HI
HOW ARE YOU TODAY?
Kako sam danas?
Samo sam u svetu probuđen
Bez insekata prijatelja
Čime li smo to zaslužili?
Da li ćemo se ikada vratiti?
Tragom nestale su šume
Tragom nestaje i bol
Samo navikneš živeti bez njih
Nestajemo šume
***
PAUČINA
Vrata koja me ne poznaju
Otvaraju se na desetom dahu
Oštrim vlasima crtica visine
Skrivaju svoje mesingane zube
U njene je izrezbarene stubove
Iz kaveza jednom pobegao hrčak
Godinama tamo stvarao
Svoj prašnjavi mikro svet
A mikro očima sela u gradove
I gradove u vasione
Bacam kosti paučini
Ne veruje i reži na mene
Hej paučino to sam ja!
Laje sa lustera ispod mog kreveta
Nogara stolica zavesa slika
Okrenutih i neokrenutih leđa
Seti se paučino moja!
Ja sam jedan od njih
Prekida lavež i mazi mi se uz nogu
Dok liže mi nos mislim
Kako je čudno što je nismo primetili
Povajtali i spalili
Poput mladosti
A sada me samo ona prepoznaje
ŽELJKO JACQUES LUČIĆ (1991, Novi Sad) master računarskih nauka. Svoj bijeg od programskih kodova našao je u poeziji i obrnuto. Pjesme su mu objavljivane na portalima okvir. org, mimladi.hr, strane.ba kao i u elektronskom zborniku “Zvuk Vode”. Priprema svoju prvu zbirku poezije.
čovjek-časopis 