POSETA VEŠ MAŠINI Kada obmota očaj zbog Ustajalosti i prljavštine u kojima plivamo Kao otrovane ribe u rekama Neka svako za sebe U intimi mraka pred zoru Gleda hipnotisano, zgroženo i zadivljeno Na najdužem programu U svoju mašinu za veš Posmatrajmo kako spira znoj sa glava Rastapa šminku, oruđe za prevaru Omekšava posmrtne govore u džepovima Neka nam ne promakne ni to Da u roze boji belu kožu Dovodi skoro pred davljenje one Koji razumeju tek kada je smrt blizu Ako gledamo primetićemo Ta posvećena, odreknuta od sebe majka U penu i talase baca srećnu decu Koja nikada nisu bila na moru Razdvaja blizance kao čarape Da ne budu svezani u istim okolnostima One stidljive, nežne i tanke obmotava Oko nesavladivo krupnih koji mogu Da ih iskidaju ako požele Ne bi bilo pošteno da nas uznemiri Nagli obrt na drugu stranu Nešto nije u redu sa nama Ne volimo prevrate Jer samo u njima osetljivi isplivaju Potisnuti zatočenici dna izađu na prozor Nešto zaista nije u redu sa nama Uvek nas štrecne promena u drugima Da li nam se pomalo gadi Kada najprljaviji izađu iz centrifuge beli Hoćemo li se uporno sećati kontaminacije Sva čistoća ne koleba našu rigidnost Regrediramo dosledno na ispranu zarazu Zlopamtimo, osvrćemo se da niko ne vidi Vadimo se pred sobom na iskustvo Ne može nas niko prevariti da je obnovljen Važno je ne propustiti iritantne slučajeve Kada po neadekvatno tretiranim ostanu Grumuljice i mrlje Možemo tada da priuštimo kolut očima Izražajno, imitirajući bubanj Sasvim je u redu da osudimo Sve te narušitelje harmonije Sa flekama koje nisu stvorili sami Nešto nije u redu sa svetom koji se pere I to sigurno nismo mi, jer mi Suvi smo i netaknuti Nešto nije u redu sa nama, rekli bi Ali mi se ne mešamo sa gomilom u bubnju Nama je veoma važno da drugi budu Besprekorni i mirišljavi. *** BOLEST ZAVISTI Kada sam imala nevidljivu bolest zavidela sam svima sa onim vidljivim ljudima koji čekaju operacije tumora vađenje bešike, izlučivanje na kese ženama koje čekaju da im se uklone materice jajnici jajovodi zavidela sam svima prikovanim za krevet od kojih se ne očekuje da ustanu najviše onkološkim pacijentima na morfijumu i ogrlicama od trodona svi znaju da će otići sa pravom bolešću u mislima sam menjala svoju bolest za njihove nisam išla kod lekara ni za šta i nadala se da će u jednom buđenju da me sačeka ogroman, upaljen limfni čvor to bi bila adekvatna kompenzacija za grč sakriven plahtama onako kako se pokrivaju antikviteti u praznoj, predratnoj kući verovatno bih obožavala veliku bol koju konačno osećam kao svoju i bilo bi manje važno da napipavam po sebi onu neuhvatljivu presađuje mi duh u zemlju besmrtna i hladna puni mi pluća otrovnim vazduhom koji dalje odlazi u krvotok i širi se po telu zagađuje mi misli i hrani samo jednu želju da se ne osvestim u stvarnosti razmena se nije dogodila ozdravila sam brinu me laboratorijski rezultati i pandemija ne bih sebi poželela nijednu bolest čitam zavist kao dete koje zna mimiku ne promiče mi ni kada se javi u česticama postala sam ultrazvuk za zavidne promene u telima za sintagme koje predstavljaju čestitke osećam im na jeziku gorčinu saosećam sa zavidnima kao i moja odbegla bolest zavist teži da se ne vidi oboleli ulažu sve resurse u uklanjanje forenzičkih tragova dok ona traži svoj smisao u tuđoj propasti razjapljen osmeh koji sebe samog učvršćuje potapanjem u kreč i zabranjuje očima da se smeju najtužniji je prizor na svetu *** DOBRA VAM NOĆ I SAMO POZITIVNO Prerušena u poštara odlazila bih na vrata onih Glorija i Insta domova čijim patosima nije gazilo ništa osim paročistača i sredstava za blistavost za koja nikad nisam čula ukućani imaju intoleranciju na prašinu i na tugu u njihovim jastucima ne razmnožavaju se strahovi u okačenim kaputima ne bude se duhovi srdačno da svakom nesklopivom osmehu ponaosob čestitam još jednu dobru noć čije pozne sate neće dočekivati trzajući uznemirene kapke da bi što duže ostali budni jer u zoru možda izgube moć treptaja unapred da poželim pozitivno jutro sa pozitivnim suncem koje udara u prozore bez mrlja na staklima u kom se neće nekoliko minuta prestravljeno pitati da li su osvanuli u stvarnost ili je došla konačna spoznaja Raja *** U IME NARODA Stiglo je jutros pismo od sudske vlasti pišu sudije: u ime naroda više nismo zajedno naša čela odavno nisu spojena u snovima ali da vidimo šta kaže predsednik veća veće u docnji konstatuje stvarnost imamo dužnost da trpimo tvoje i moje odrekli smo se prava na žalbu nemoralno je žaliti se na sopstvene izbore piši nemoralno je svako je od sebe želeo da pobegne a zajedno od nas piši klinički mrtav duh ne reanimira se poricanjem pokušali smo usvojili psa, volimo ga i dalje nikad utvrdili ko ga kada šeta padali u bezdan egzistencijalnih kriza ljubav nam bolovala od metastaze trauma karakteri nam se borili pod adrenalinom iako su svi pisali da su nam fotke prelepe piši prelepi, ne koriste morfijum i sedative nezahvalno posedujemo sve piši dobar dušek piši predivan tepih piši lica bez bora piši smeju se zaljubljeno narod šta kaže to se uvodi u zapisnik piši imali su sreće piši! imali su sreće poslednjih godina razdvojili spavaće sobe jer ti noću voliš neprekidni Netflix lanac da ne čuješ uragane a ja da zaspivam u okolnoj tišini da moj narcis neometano analizira niko nije morao da u ime naroda trpi baš ništa samo u svoje ime, ako mu se trpi piši stalno skidaju burme stajaće mi zauvek podsetnik u MKR da više ne postojimo kao da ne znam da odavno ne postojimo osim u hiljadama fotografija na telefonu kaže narod sa imenom: baš autentičnih piši da znaju sve institucije i narod, jer je u njegovo ime strašna gomila propisanih rokova u kojima se može izvršiti neka radnja nijedan za emocionalni kolaps nijedan za povratak funkcija duha nakon neumesno dugog rolerkostera meni se mnogo puši narod se time ne bavi piši cigarete skraćuju život trebalo je da pitam dok sam studirala šta se radi sa udavljenom decenijom umesto mnogo glupih uzvika na nebitnosti to sam propustila da saznam piši nije saznala sami se snalazimo sa napuknutim nervima sa poludelim sinapsama kako sa ambivalencijom piši postavila glupo pitanje ambivalenciju leči matičnjak ne brini pravnosnažno je odmah i obrazloženje se ne piše nisam više ljuta nadam se da si zdrav i srećan da živiš kako želiš veće govori u alegorijama znam da si shvatio jebe se narodu _____________________________________________ MILICA CVETKOVIĆ BOJIĆ rođena je 1986. godine u Beogradu, gde je i diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Specijalistkinja je za zaštitu podataka o ličnosti i zaljubljenica u poeziju. Pohađala je radionicu poezije kod pesnikinje Ognjenke Lakićević. Živi i radi u Beogradu.
čovjek-časopis 