čovjek-časopis

1.

Luka kaže: „Ja sam terapeut, reci mi, koji je tvoj problem?“ Dvoumim se odakle da počnem. Luka kaže: „Kad je tvoje srce ispunjeno muzikom, treba da je sviraš!“ Ti si pisac?! Luka kaže: „Ma ne, ti si pisac, a ja sam terapeut.“ Luka zna da izabere.

3.

Luka kaže: „Pišem Knjigu laži.“ O, baš čudan naslov ima tvoja knjiga. Zašto si je tako nazvao? Luka kaže: „Zar nisi rekao da je istina sladunjava?“ Tako mi i treba kad sam brz na jeziku. Čekaj malo, rekao si mi da nisi pisac. Nisam ga zbunio. Luka kaže: „Baš si blesav, zar posao pisca nije da laže?“ Luka ne dozvoljava da ga vučem za nos.

4.

Luka kaže: „Ali ne brini, neću biti ni pisac, ni terapeut, ni poslastičar. Biću fudbaler.“ Ostavlja Knjigu laži. Oblači dres i počinje da šutira krpenu loptu po stanu. Krišom zavirujem u njegovu sveščicu šarenih korica. Prazna je. Samo je u dnu poslednje stranice napisao reč: „Kraj.“ Luki je dosta praznih priča.

15.

Luka kaže: „Znaš šta? Ja ću biti prvi umetnik u našoj porodici!“ Gura mi pod nos svoj crtež. Negodujem. Čekaj malo, a šta sam onda ja? Zar nisam pisac? Luka kaže: „Ti si tata. Samo tata.“ Eto ti sad. Ipak, kad malo bolje razmislim, potpuno je u pravu moj sin. Luka zna šta su prioriteti.

16.

Luka kaže: „Tvoja nova knjiga će se zvati Najveće gunđalo na svetu.“ Prigovorio sam mu da nije lepo što ostavlja nepojedenu hranu. Još sam mu rekao da treba da napiše knjigu Hiljadu i jedan način kako da izbegnete da oližete tanjir. Ne deluje iznenađeno. Visoko podiže kažiprst. Kao da je upravo otkrio Ameriku. Luka kaže: „Moju knjigu će pročitati sva deca!“ Luka je tiražni pisac u najavi.

72.

Luka kaže: „Ti imaš veće muke od mene.“ Ležim satima na leđima, potrbuške, postrance, sklupčan, podbočen ili s nogama na naslonu, obrćem se i premeštam s jednog kraja kreveta na drugi, menjam jastuke ili ih žustro rastresam, plavim Vini Pu ćebetom pokrivam noge, a ramena belim ćebetom sa motivom pileta koje je zajahalo mačku. Gledam u plafon. Zažmurim. Otvorim oči. Ponovo zurim u plafon. Ponovo zatvorim oči. I nikako da smislim priču. Luka kaže: „Kladim se da nije lako biti pisac.“ Luka je odigrao na sigurno.

***

Govoreći o nastanku knjige, Tešin kaže da je ona pisana u proteklih godinu dana:
– Ovaj rukopis je nastao tako što sam, od juna 2019. do jula 2020. godine, beležio rečenice koje je izgovarao moj sin Luka, od kojih sam dalje, u raznim pravcima, razvijao priče o zaguljenim odnosima između oca i sina. Ne bih mogao da napišem ovu knjigu da Luka nije bio tako dobar sagovornik. Zbog toga je podnaslov ove knjige mogao da bude: „Kako me je Luka učio pisanju.“ Žanrovski bi, da je reč o filmu, ova knjiga mogla biti podvedena pod vrstu – „porodični film“, dakle, za sve od 7 do 77 godina (zbog toga i 77 priča). Knjiga je suštinski namenjena deci starijeg osnovnoškolskog uzrasta, ali i roditeljima. Pisana je jednostavnim jezikom, kratko i sažeto. Tematski obuhvata najrazličitije situacije između oca i sina. Autentična je jer je svaku početnu rečenicu izgovorio moj sin. Pred očima sam imao svoju decu: Luku kao glavnog junaka i Ivu kao glavnu čitateljku. Njima je sve jasno. (arhipelag)

________________________________________________________________

SRĐAN V. TEŠIN (Mokrin, 1971) je studirao filozofiju i komunikologiju u Beogradu. Diplomirao je na poetici kratke priče.
Važniji naslovi: Sjajan naslov za pantomimu (1997), Antologija najboljih naslova (2000, 2013), Kazimir i drugi naslovi (2003), Kroz pustinju i prašinu (2005, 2008), Kuvarove kletve i druge gadosti (2006, 2014, nagrada Borislav Pekić), Ispod crte (2010, nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, najuži izbor za Andrićevu nagradu), Priče s Marsa (2015, najuži izbor za književnu nagradu Zlatni suncokret i Andrićevu nagradu), Gori gori gori (2017) i Moje (2019, uži izbor za nagradu DKSG za najbolju knjigu nefikcijske književnosti).
Objavio je knjigu priča za decu i razmažene roditelje Luka kaže (2020).
Priredio je sedam tematskih antologija, panorama i izbora kratkih priča.
Roman Kuvarove kletve i druge gadosti preveden je na slovenački i na makedonski (dva izdanja), roman Kroz pustinju i prašinu na nemački, a zbirka priča Ispod crte na makedonski. Roman Gori gori gori je objavljen u Hrvatskoj. 
Proza mu je prevođena na desetak evropskih jezika.
Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti. Njegova priča Where Is Grandma, Where Do You Think She Hides?, iz zbirke Priče s Marsa, uvrštena je u Antologiju najbolje evropske priče američkog izdavača Dalkey Archive Press.
Dobitnik je Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine.
Član je Srpskog PEN centra. 
Živi u Kikindi.