POSETA VEŠ MAŠINI
Kada obmota očaj zbog
Ustajalosti i prljavštine u kojima plivamo
Kao otrovane ribe u rekama
Neka svako za sebe
U intimi mraka pred zoru
Gleda hipnotisano, zgroženo i zadivljeno
Na najdužem programu
U svoju mašinu za veš
Posmatrajmo kako spira znoj sa glava
Rastapa šminku, oruđe za prevaru
Omekšava posmrtne govore u džepovima
Neka nam ne promakne ni to
Da u roze boji belu kožu
Dovodi skoro pred davljenje one
Koji razumeju tek kada je smrt blizu
Ako gledamo primetićemo
Ta posvećena, odreknuta od sebe majka
U penu i talase baca srećnu decu
Koja nikada nisu bila na moru
Razdvaja blizance kao čarape
Da ne budu svezani u istim okolnostima
One stidljive, nežne i tanke obmotava
Oko nesavladivo krupnih koji mogu
Da ih iskidaju ako požele
Ne bi bilo pošteno da nas uznemiri
Nagli obrt na drugu stranu
Nešto nije u redu sa nama
Ne volimo prevrate
Jer samo u njima osetljivi isplivaju
Potisnuti zatočenici dna izađu na prozor
Nešto zaista nije u redu sa nama
Uvek nas štrecne promena u drugima
Da li nam se pomalo gadi
Kada najprljaviji izađu iz centrifuge beli
Hoćemo li se uporno sećati kontaminacije
Sva čistoća ne koleba našu rigidnost
Regrediramo dosledno na ispranu zarazu
Zlopamtimo, osvrćemo se da niko ne vidi
Vadimo se pred sobom na iskustvo
Ne može nas niko prevariti da je obnovljen
Važno je ne propustiti iritantne slučajeve
Kada po neadekvatno tretiranim ostanu Grumuljice i mrlje
Možemo tada da priuštimo kolut očima
Izražajno, imitirajući bubanj
Sasvim je u redu da osudimo
Sve te narušitelje harmonije
Sa flekama koje nisu stvorili sami
Nešto nije u redu sa svetom koji se pere
I to sigurno nismo mi, jer mi
Suvi smo i netaknuti
Nešto nije u redu sa nama, rekli bi
Ali mi se ne mešamo sa gomilom u bubnju
Nama je veoma važno da drugi budu
Besprekorni i mirišljavi.
***
BOLEST ZAVISTI
Kada sam imala nevidljivu bolest
zavidela sam svima sa onim vidljivim
ljudima koji čekaju operacije tumora
vađenje bešike, izlučivanje na kese
ženama koje čekaju da im se uklone materice
jajnici
jajovodi
zavidela sam
svima prikovanim za krevet
od kojih se ne očekuje da ustanu
najviše onkološkim pacijentima
na morfijumu i ogrlicama od trodona
svi znaju da će otići sa pravom bolešću
u mislima sam menjala svoju bolest
za njihove
nisam išla kod lekara ni za šta
i nadala se
da će u jednom buđenju
da me sačeka ogroman, upaljen
limfni čvor
to bi bila adekvatna kompenzacija
za grč sakriven plahtama
onako kako se pokrivaju antikviteti
u praznoj, predratnoj kući
verovatno bih obožavala veliku bol
koju konačno osećam kao svoju
i bilo bi manje važno
da napipavam po sebi onu neuhvatljivu
presađuje mi duh u zemlju
besmrtna i hladna
puni mi pluća otrovnim vazduhom
koji dalje odlazi u krvotok i širi se po telu
zagađuje mi misli i hrani samo jednu želju
da se ne osvestim u stvarnosti
razmena se nije dogodila
ozdravila sam
brinu me laboratorijski rezultati
i pandemija
ne bih sebi poželela nijednu bolest
čitam zavist kao dete koje zna mimiku
ne promiče mi ni kada se javi u česticama
postala sam ultrazvuk
za zavidne promene u telima
za sintagme koje predstavljaju čestitke
osećam im na jeziku gorčinu
saosećam sa zavidnima
kao i moja odbegla bolest
zavist teži da se ne vidi
oboleli ulažu sve resurse
u uklanjanje forenzičkih tragova
dok ona traži svoj smisao
u tuđoj propasti
razjapljen osmeh koji sebe samog
učvršćuje
potapanjem u kreč i zabranjuje očima
da se smeju
najtužniji je prizor na svetu
***
DOBRA VAM NOĆ I SAMO POZITIVNO
Prerušena u poštara odlazila bih na vrata
onih Glorija i Insta domova
čijim patosima nije gazilo ništa
osim paročistača i
sredstava za blistavost za koja nikad nisam čula
ukućani imaju intoleranciju na prašinu
i na tugu
u njihovim jastucima
ne razmnožavaju se strahovi
u okačenim kaputima ne bude se duhovi
srdačno da svakom nesklopivom osmehu
ponaosob
čestitam još jednu dobru noć
čije pozne sate neće dočekivati trzajući
uznemirene kapke
da bi što duže ostali budni
jer u zoru možda izgube moć treptaja
unapred da poželim pozitivno jutro
sa pozitivnim suncem koje udara u prozore
bez mrlja na staklima
u kom se neće nekoliko minuta prestravljeno pitati
da li su osvanuli u stvarnost ili je došla
konačna spoznaja Raja
***
U IME NARODA
Stiglo je jutros pismo od sudske vlasti
pišu sudije: u ime naroda
više nismo zajedno
naša čela odavno nisu spojena
u snovima
ali da vidimo šta kaže predsednik veća
veće u docnji konstatuje stvarnost
imamo dužnost da trpimo tvoje i moje
odrekli smo se prava na žalbu
nemoralno je žaliti se na sopstvene izbore
piši nemoralno je
svako je od sebe želeo da pobegne
a zajedno od nas
piši klinički mrtav duh
ne reanimira se poricanjem
pokušali smo
usvojili psa, volimo ga i dalje
nikad utvrdili ko ga kada šeta
padali u bezdan egzistencijalnih kriza
ljubav nam bolovala od metastaze trauma
karakteri nam se borili pod adrenalinom
iako su svi pisali da su nam fotke prelepe
piši prelepi, ne koriste morfijum i sedative
nezahvalno posedujemo sve
piši dobar dušek piši predivan tepih
piši lica bez bora piši smeju se zaljubljeno
narod šta kaže to se uvodi u zapisnik
piši imali su sreće
piši! imali su sreće
poslednjih godina razdvojili spavaće sobe
jer ti noću voliš neprekidni Netflix lanac
da ne čuješ uragane
a ja da zaspivam u okolnoj tišini
da moj narcis neometano analizira
niko nije morao da u ime naroda trpi
baš ništa
samo u svoje ime, ako mu se trpi
piši stalno skidaju burme
stajaće mi zauvek podsetnik u MKR
da više ne postojimo
kao da ne znam da odavno ne postojimo
osim u hiljadama fotografija na telefonu
kaže narod sa imenom: baš autentičnih
piši da znaju sve institucije
i narod, jer je u njegovo ime
strašna gomila propisanih rokova
u kojima se može izvršiti neka radnja
nijedan za emocionalni kolaps
nijedan za povratak funkcija duha
nakon neumesno dugog rolerkostera
meni se mnogo puši
narod se time ne bavi
piši cigarete skraćuju život
trebalo je da pitam dok sam studirala
šta se radi sa udavljenom decenijom
umesto mnogo glupih uzvika na nebitnosti
to sam propustila da saznam
piši nije saznala
sami se snalazimo
sa napuknutim nervima
sa poludelim sinapsama
kako sa ambivalencijom
piši postavila glupo pitanje
ambivalenciju leči matičnjak
ne brini
pravnosnažno je odmah
i obrazloženje se ne piše
nisam više ljuta
nadam se da si zdrav i srećan
da živiš kako želiš
veće govori u alegorijama
znam da si shvatio
jebe se narodu
_____________________________________________
MILICA CVETKOVIĆ BOJIĆ rođena je 1986. godine u Beogradu, gde je i diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Specijalistkinja je za zaštitu podataka o ličnosti i zaljubljenica u poeziju. Pohađala je radionicu poezije kod pesnikinje Ognjenke Lakićević. Živi i radi u Beogradu.
čovjek-časopis 