ULICA IZ KOJE JE TEŠKO IZAĆI
jedno vreme je prolazila stalno tom ulicom punom rupa
nekada na biciklu nekada pešaka
ne zaobilazeći udubljena
i volela kako se krošnje nadvijaju nad njom
gde se jedno stablo završavalo
drugo je počinjalo
ta je ulica bila samo jedna od onih koje je volela zbog mirisa
i uzbuđenja koje je nosila
moglo se osetiti i podrhtavanje asfalta
kada prođu kola
jednom je tuda nosila sladoled u rancu koji se polako topio
jednom je čak imala prazan ranac
u njemu samo ključevi od stana koji nije bio njen
tom ulicom je nekoliko puta prošla s određenom namerom
svi ostali bili su nestvarni, neozbiljni
ogromna vrata, stara kuća, dvorište sa prostranom baštom
i ona u njoj, čeka je, nervozna, neubedljiva, rastrzana, nepogažena
zabranjeni prostor gde ne sme postojati život sa strane
jer je svaka zanesenost prelaženje u svet koji je posle teško napustiti
ulica iz koje je teško izaći
kuća koju je teško zaboraviti
***
KUĆA PREKO PUTA
nije planirala da se veče završi tako
a još manje da se toliko napije
jer joj je super bilo baš takva kakva je
sigurna u sebe i nesigurna u druge
nevoljna da to veče provede u bilo čijem naručju
jer je volela grad, zvuke i miris noćnog letnjeg vazduha
koji ju je podsećao na usamljene šetnje pored reke
i razgovor sa prošlošću
društvo se polako razilazilo
i gledajući kako svi odlaze u različitim pravcima
ne mareći za ono što ostavljaju iza sebe
osetila je bes prema njihovim životima
zna da ih neko čeka
a da nju ne čeka ništa
osim reke i koraka
nije planirala da se napije
kao ni svakog prethodnog puta
ali on je bio tu
sa osmehom i pivom
oslobođen od onog pre i onog posle
doduše malo više misleći na ono posle
neprivlačan ali spontan
pomalo spoticanja
pomalo razgovora u mraku
nesigurni koraci i daleki smeh onih koji su već otišli
usamljenost, gora od alkohola
vodila ih je to veče kroz mrak do njegove kuće
ona više ništa nije videla
ni s kim je i da li je to isti onaj sa kojim je krenula
gde je i da li je to uopšte mesto gde su krenuli
koliko je sati i da li uopšte ima pare za taksi
jednom kad odluči da se vrati
posle nekoliko sati neuspešne i čudne
kao u snu provedene noći
izašla je iz njegove kuće
maskara joj razmazana
gleda levo gleda desno
nema nikoga
vidi jedino da se nalazi u
ulici iz koje je teško izaći
a preko puta kuće iz koje je izašla vidi
kuću koju je nekad bilo teško zaboraviti
ČARNA POPOVIĆ rođena je 1989. godine u Pančevu. Objavila četiri knjige: Autokanibalizam, Za lajk, ne za ignor, ja sam rođena, Belo blato, Ostrvo s vlagom.
Živi na Malti. Pravi kolače i igra badminton.
čovjek-časopis 